Noć u kojoj se oprašta pravi Ronaldo

Tri sata poslije ponoći po srednjeevropskom vremenu, dok većina žitelja naše zemlje bude u snu, okončaće se jedan čudesan fudbalski san. Pravi Ronaldo odlazi u penziju. Ili se to kaže - u legendu.

Prijateljski meč Brazila i Rumunije biće više od igre. I ne čudi, jer se od ove igre oprašta neko ko je znao sve njene čarolije. A neke je i sam izmislio. 

“Toliko sam nervozan da se tresem. Ovaj poklon brazilske kuće fudbala uoči oproštajnog meča dodatno me je dirnuo”, rekao je čuveni napadač poslije manje ceremonije koja je upriličena u njegovu čast.

Duel Brazilaca i Rumuna u Sao Paulu jednima će biti važan zbog priprema za Kopa Amerika, drugima zbog nastavka kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a fudbalskoj planeti zbog jednog “zbogom”. Iako se ono često čuje u životu, ovo će biti posebno.

 “Ni sam nisam spreman za taj oproštaj”, priznaje pravi Ronaldo.

 Za dobro raspoloženje je spreman. Čak i na kraju karijere koju su omele brutalni startovi rivala, operacije i ogromni ožiljci na kolenima.

“Igraću samo malo, pa bih volio da dam gol. E, to bi tek bilo kao u snu. Već sam rekao saigračima da čim zakorače u šesnaesterac rivala - padnu”, smije se sjajni golgeter.
 
Sa 34 godine i ima razloga da bude zadovoljan. Tokom 18-godišnje karijere nastupao je na četiri Mondijala, najbolji je strijelac svijecki prvenstava sa 15 golova, a titule je sa Brazilom osvojio 1994. kao rezerva i 2002. kao neprikosnoveni vođa. I klupsku karijeru obiljezile su bravure zbog kojih je, od strane mnogih, svrstan u besmrtne.
 
Ovoga puta, biće samo naizgled u drugom planu. Ući će u igru u 30. minutu, a na poluvremenu će biti upriličena nova ceremonija njemu u čast. Da li je 15 minuta dovoljno da se zakorači u slavu? Moguće. Ali i nije bitno. Pravi Ronaldo je, ionako, to već učinio. Svakim svojim fudbalskim korakom.